Preslušajte mp3 odlomke sa CD-a "Sabazorski vetrovi"
	Crno grojze (62 sekunde, 422 kb) Đurđa devojka (39 sekunde, 273 kb) U selo kavga golema (43 sekunde, 293 kb) Ovce čuva Deli Magdalena (34 sekunde, 239 kb) Popoj mi slugo careva (33 sekunde, 232 kb)

BRAĆA TEOFILOVIĆI U TRAGANjU ZA LEPOTOM o pesmama sa CD-a "Sabazorski vetrovi"

Davno, veli priča, starogrčki pesnik Stezihora ispevao je pesmu u kojoj je prokleo lepu Jelenu, što je svojom lepotom donela nesreću Grcima. Uvređena ovim činom boginja lepote, Afrodita, oslepela ga je! Pesnik je namah spoznao strahotu vlastite pogreške. Slep, kažnjen, ispevao je novu pesmu, u kojoj je pevao o svome kajanju, o saznanju da lepota daje smisao životu. Huljenje na lepotu jeste i huljenje na život.

Nastavljajući ozbiljna, osmišljena, svakojako nadahnuta traganja za novim etnozvukom, čuvari sna – braća Teofilovići, Ratko i Radiša – predstavljaju se novim muzičkim ostvarenjem, novim kompakt-diskom. Ovoga puta pesme ne potiču samo sa Kosova i Metohije. Izuzev područja Vojvodine, zastupljene su sve srpske oblasti. Zvuku i bruju ljudskoga glasa pridodata je odlična instrumentalna pratnja. Zvukovno-ritmičnim oglašavanjem tapana pesme su dobile ne samo novi "muzički glas", već i osobenu, vanvremensku, natprirodnu, magijsku trodimenzionalnost.

Ovo muzičko ostvarenje Teofilovića nije samo nastavak traganja za savremenim etno-zvukovnim izrazom, ono jeste i svekoliko traganje za smislom i lepotom života. Šesnaest odabranih pesama to nam svedoči na različite načine. Smisao života, a jednovremeno i lepota življenja, sadržani su u ljubavi, u nastojanju da se ostvari životna i biološka ravnoteža, da se muškarac i žena sjedine u težnji da oplemene ljudsko postojanje i produže čovekovo trajanje na zemlji. Pesme na samosvojan način zbore o čežnji mladića, o čežnji devojke, o njihovom nastojanju da se sjedine i time daju lepotu i smisao postojanju. Od prve pesme, Crno grojze, preko Čaj goro čarna, pa sve do nostalgične, setne pesme, Popoj mi, slugo careva – kazuje se jedna priča. Mladić, čobanin, kome je gora i družbenica i zaštitnica, moli je da preuzme brigu o ovcama, kako bi on sišao u nizinu, u selo, i našao devojku – bilo za sebe, bilo za svoga brata, jer radost ostvarivanja nove životne zajednice nadvladava svačiju pojedinačnu, uvek pomalo sebičnu – sreću. Momak će potom devojku prizivati, mamiti je obećanjima. Nudiće joj i crno grožđe i žuto cveće. Opčinjen lepotom, posmatraće kako nadljudske prirodne sile ("sabazorski vetrovi") razvijaju, oblikuju i uvećavaju devojačku lepotu. Priznavaće vlastitu fizičku oduzetost u susretu sa neverovatnom lepotom devojke i snagom životvornog principa, koji ona u sebi nosi. U nemoći, priznavaće joj mađijske sposobnosti: svedočiće kako ona vlastitom lepotom, poput Sunca, obasjava prostranstva, ili kako njome čini da čovek zaboravi na sve, na glad, na žeđ ("Leba imam, nega jedem, / Vina imam, nega pijem"). Povremeno će mladić sebe opominjati, a katkad će biti i opominjan kako sve dolazi u svoje vreme, kako ništa ne treba tražiti van vremena koje je priroda sama odredila ("Kad maline zrele budu / i same će opadati"). U trenucima traganja za srećom, za smislom i lepotom življenja, iskakaće iz podsvesti stravična prisećanja na užase iz minulih vremena, iz vremena koja se uvek u nekom vidu mogu povratiti ("Noć, tamna noć"). Žena, iskonski darovatelj života, budući nabijena pozitivnom životnom snagom – iznova vraća optimističku energiju pesmi. Devojka će u grivu konja uplitati bisere kako bi ulepšala bratovljevu svadbu, jer ta svadba, prirodno, otvara put i njenoj budućoj svadbi, njenom putu ka sreći. Iz nekih pesama odjeknuće i zvuk i misao davno prohujalih vremena. Ljubavna pesma o Deli Magdaleni i o "najboljem ovnu" koji joj je uzet – daleki je odjek, mutno sećanje na stare koledarske pesme u kojima sa visina, ili iz magle, izjahuje nepoznati konjanik. Konjanik uzima darove koji mu se nude, ili koji mu se nalaze na dohvatu, a sledeće agrarne godine uzvratiće bogatijim uzdarjem. Sa ovna devetaka, kojeg neznani delija u pesmi odnosi – odjekivaće zvuk božanskog zvona ("dzvono od iljade"), a u božanskom zvonu zračiće na sve strane sveta božansko zrno, "zrno Davinovo", koje nije ništa drugo do oko devojačko, sublimacija večne lepote i ishodišta života.

Stihovi Zajdi, zajdi, jasno slnce / Zajdi, pomrači se! / I ti jasna, le, mesečino, Begaj, udavi se! – predstavlja prelep i pretužan polemički dijalog sa poznatim, omiljenim narodnim stihom prepunim vere u budućnost, u trajanje : "dok je sunca i dok je meseca". Dok traju sunce i mesec, traje svet, traje život. Nepostojanje (ili uništenje) sunca i meseca označava suprotnost postojanju. "Žal za mlados'", koja je morila Boru Stankovića, u ovoj pesmi dobila je svoj najpoetskiji, ali i najkompleksniji iskaz. Nije reč samo o prohujaloj mladosti, o godinama nemoći koje nastupaju, već i o spoznaji kako je mladost potrošena, a da se nije doseglo ni za lepotom, niti za smislom života.

Pesma Popoj mi, slugo careva označava prirodni poetski završetak ovoga, ali i svakojeg ljudskog traganja. To je filigranski satkan, duboko promišljen iskaz o nesumnjivom raskoraku koji postoji između želja i namera onih koji stvaraju i proishoda njihovog čina. Nedovoljno svestan vlastite kratkovečnosti, a možda još više preplašen spoznajom njene izvesnosti, čovek nastoji da jednovremeno započne mnoga traganja i mnoga zidanja. Naposletku, spoznaje ograničenost ljudskih nastojanja. Pesma Popoj mi, slugo careva jeste pesma o stvaralačkom činu, ali i pesma o životnom putu svakoga čoveka.

Braća Teofilovići novim muzičkim ostvarenjem načinili su značajan korak unapred u traganju za savremenim etno-zvukom. Njihov pristup našoj muzičkoj baštini pokazuje kako nove generacije, odrasle u soliterima, na asfaltu, u kompjuterskom i u video okruženju – mogu da prihvate tradicionalne zvukovne korene, pa da im se, u određenom smislu, i povrate. S druge strane, izborom pesama i njihovim sledom, Teofilovići kazuju osobenu priču o večitom ljudskom traganju za smislom postojanja i za lepotom u svakom njenom vidu. Razmišljajući vekovima i milenijumima o svrsi života, čovek je otkrio uzbudljivost lepote traganja.

Prof. dr. Nenad Ljubinković

 

koncert u Domu Omladine, Beograd, 17. april 2003.