slušaj odlomak (mp3, 38 sekundi, 264 kb)

Zdravicom se želi obilna letina – puni ambari plodna stoka – pune staje i torovi. Na posletku se želi dobar rod vinove loze, obilno grožđe, što znači nanovo puni podrumi, pune bačve dobrog vina. Melodija i tekst ove stare zdravice zapisani su u okolini Topole, rodnog mesta obnovitelja nove srpske države – Đorđija Petrovića, od Turaka nazvanpog Crni-Đorđije, ili, po turski - Karađorđe. Pesmom – zdravicom, umesto čaše vina, braća Teofilović nazdravljaju slušaocima.

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 29 sekundi, 200 kb)

Stara narodna pesma iz Centralne Srbije opominje na vremena koja su neosredno prethodila velikim borbama srpskoga naroda za oslobođenje od turske prevlasti (1804-1815). U tužnoj pesmi glas pevača upućuje gori, bogatoj visokom šumom, pitanje: čuva li hajduke, srpske borce iz šervudske šume Robina Huda. Planina s tugom odgovara da ona to čini, koliko je u njenoj moći, ali ih Turci ipak uspevaju da uhvate i sobom odvedu. Neostvarena želja gore da u svojim visinama i šumama sačuva narodne branitelje i zaštitnike daje posebnu dramatiku poslednjem stihu pesme koji iskazuje jednovremeno težnju da se pruži bezbedno utočište ("Ja ih čuvam...") i svest o nemoći da se želja sprovede u delo. Poslednja reč u stihu ("Ja ih čuvam, tugo!") označava i samosvest gore da nije bila u stanju da ispuni povereni joj zadatak. Poslednja reč, doziv – tugo – ostaje da odzvanja kao vapaj nesrećne majke koja nije uspela da zaštiti decu.

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 18 sekundi, 129 kb)

Svadbena pesma Srba sa Kosova. Devojka priziva osvežavajući povetarac da rashladi dnevnu sparinu. Jednovremeno ona poziva svog dragog, budućeg supruga, do dođe u njenu baštu, da je potraži pod ružom, oboma dobro znanom. Ona tamo veze darove kojima će darivati svatove. Budući da željno iščekuje trenutak kada će venčanjem biti zauvek povezana sa voljenim bićem – ona ga poziva da joj se pod ružom nađe u pomoći, kako bi zajednički pokupili sitan biser za ukrašavanje darova, koji se nehotice rasuo. Završni stih svadbene pesme "a ja ću teme ljubiti, ej, ljubiti" kazuje kako je devojčin poziv bio samo izgovor da budućem suprugu pokaže koliko ga voli.

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 29 sekundi, 228 kb)

Pesma se pevala na Kosovu prilikom oblačenja mlade za venčanje. Započinje slikovitim stihovima:

Gusta mi magla padnala
Na toj mi ramno Kosovo

Kosovo u srpskoj kulturnoj i političkoj istoriji poseduje posebnu značenjsku složenost i simboliku. Id sredine dvanaestog veka i bitke kod Pantina do današnjih dana na njemu se odlučivala i korenito menjala sudbina Srbije. Zbog toga, svaki pomen Kosova u narodnoj pesmi izaziva brojna prisećanja, opominjanja, radosti i tuge. Imajući to na umu, srpski narodni pesnik često pribegava prizivanju "guste magle" kako bi prekrio grandioznu istorijsku sliku Kosova, a jednovremeno u prvi plan izvukao i u očima slušalaca – gledalaca zumirao i užižio jednostavnu, intimnu scenu okoju želi da predstavi i opeva. Tako u ovoj pesmi iz guste magle, koja se spustila na Kosovo, izdvaja se slika visokog drveta, smeštenog u centar pesnikovog vizuelnog opažanja. Drvo visinom privlači poglede, koji napokon stižu, spuštaju se, do terzije – krojača koji šije nevesti jeleče. Jeleče lepotom i bogatstvom ukrasa (išarano je kao da su po njemu zvezde popadale) zadivljuje oči posmatrača.

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 35 sekundi, 243 kb)

Stara srpska, kako narod veli, pečalbarska pesma sa Kosova.  Kada je daleko voljeno biće, mučno je biti veseo i čio. Ljubavna čežnja čini da korak postane spor i trom, da glas izgubi svežinu i snagu. O takvoj, dubokoj čežnji peva i ova pesma. Radoznao, pažljiv posmatrač, aga, zapaža kako je devojci korak postao "krotak", a govor "tih". Pretpostavlja de je to možda posledica noenja teških krčaga s vodom (stomne, stomnite) ili, pak, teških, ukrasnih ogrlica (đerdana). Devojka, puna mladosti i snage, odlučno odbacuje pomisao da joj rad, ili, pak, nošenje ukrasa koji je čine prepoznatljivom budućom nevestom – može biti teret. Jedini veliki, teško podnosivi teret za nju, za godine koje ima, jeste udaljenost voljenog čoveka!

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 33 sekundi, 227 kb)

Ljubavnom čežnjom prožeta je i ova pesma sa Kosova. Biljka neven svoje latinsko ime Calendula officinalis je dobila što u nekim, klimatski pogodnim oblastima – cveta svakoga meseca i cvetanjem obeležava mesece. U narodnoj biljnoj mitologiji neven zauzima ugledno mesto. U srpskim narodnim pesmama, posebno onim koje se pevaju u okviru svadbenog obreda, neven je omiljen zbog mogućnosti osobene igre rečima, koje se može načiniti zahvaljujući izvornom značenju njegovog narodnog imena. Naime, neven znači onaj koji ne vene, koje večno mlad. Prema tome, sintagma "neven vene" ima složenu, privlačnu semantiku i simboliku. Neven koga devojka treba da ubere, kako bi ga dala dragom – vene na livadi. Iz setnih reči devojke upućenih nevenu:

I ja bi te mlada brala,
Svome dragom kitu dala,
I ja bi te mlada brala!

može se zaključit da devojka, na njenu žalost nema dragog i zbog toga neven ne bere, a nevenu vreme prolazi te vene!

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 42 sekundi, 290 kb)

Ljubavna pesma iz Centralne Srbije pripada grupi tzv. obada – pesama u kojima zaljubjeni žele da noć što duže potraje, da se svitanje, dolazak novog dana i neminovni, makar privremeni rastanak, što više odlože. Zaljubljeni kroz pesmu upućuju molbu javoru, "prekrasnom stastitom drvetu" da ono svojom veličinom i razgranatošću onemogući zori svitanje. Zbog nesporne lepote, ali i zbog toga što je veoma pogodno za gradnju muzičkih instrumenata – drvo janov uživa u narodnom verovanju i mitologiji poseban ugled.

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 27 sekundi, 186 kb)

Nekadašnja svatovska pesma sa Kosova danas se peva izvan svadbenog obreda kao ljubavna pesma. Budući mladoženja obraćajući se pesmom voljenoj devojci, postavlja dva retorska pitanja: "Koj će ti kupi al kanariče!" i "Koj će ti kupi taj burnus pojas!". Al kanariče u lokalnom kosovsko-resavskom govoru označava crvenu maramu kojom glavu povezuju udate žene, a "burnus pojas", odnosno "burmus pojas" jeste pojas kojim se opasuju udate žene. Nakon retorskih pitanja, namah sledi očekivan, u oba slučaja jednak odgovor: "Ja tebe Magdo, ja tebe džandžigeru, ja tebe!". Složenica "džandžigeru" smislom najvie odgovara sintagmi "srce moje".

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 36 sekundi, 251 kb)

Pesma koja se na Kosovu peva za tzv. Veligden, odnosno za Uskrs. Pevala se u kolu. Lepota devojke Jelene dostojna je grada Soluna, grada koji u svesti žitelja Kosova poseduje gotovo mitsku vrednost. Lepa devojka sagledana je iz neuobičajenog, tzv. donjeg rakursa! Senka, koju ona baca, na taj način je produžena do mitskih razmera, a time je, posredno, povećana i visina Jelenina.

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 37 sekundi, 254 kb)

Zadivljen lepotom Magdalene, Lene od milošte, narodni pesnik posebno zastaje zasenjen njenim crnim očima. Spoznavši da je to lepota pored koje i sa kojom svak želi da provede ostatak života, narodni pesnik iskazuje žaljenje što ta i takva lepota ne potiče iz "dobre kuće", iz porodice koja je na "dobrom glasu" ("barem da si od koleno!"). Lepota devojka zna svoj nedostatak, ali jeste samosvesna zbog vlastite lepote. Smatra da činjenica što nije kućić zanemariva spram lepote njene kose, lica, a nadasve spram omamljujuće privlačnosti njenih crnih očiju.

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 30 sekundi, 210 kb)

Nekadašnja svatovska pesma peva se danas u Zapadnoj Srbiji u različitim prilikama, na prelima i poselima, kao ljubavna pesma. Tri devojke međusobno razgovaraju koja bi šta u životu najviše volela. Najstarija daje prednost bogatstvu, to jest zlatu. Srednja se opredeljuje za gizdanje i lepe haljine (za svilu), dok najmlađa bogatstvo i kaćiperstvo podređuje želji da dobije voljenog mladića. Razgovor devojaka odvija se u senci burnog toka valovite reke Drine od koje se traži da privremeno zaustavi tok i huk, kako bi se slušala životna želja svake devojke.

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 32 sekundi, 222 kb)

Nekadašnja svadbena pesma sa kosova o devojci koja polako i mukotrpno priprema dar namenjen budućem životnom izabraniku. Tri godine svakodnevno, uz brojna odricanja ona na đerđefu veze platno za budućeg supruga. U platno će vremenom utkati i vlastite devojačke želje, snove, čežnje... Umorne lastavice prekidaju dugi let sletevši devojci na đerđef. Uplašena da joj ptice ne pocepaju platno, devojka ih goni i jada se!

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 26 sekundi, 183 kb)

Svadbena pesma Goranaca sa Kosova. Teže je razumljiva zbog osobenog goranskog govora. Pevač poziva devojku koja je uvek bila sklona brzim, neobaveznim ljubavima (atidžiče!) da obuče crveni gornji haljetak (džupče), jer je pod selom čeka njen bivši momak, Idriz, očigledno ljut! U levoj ruci mu je, veli pesma, sekirče, a u desnoj revolver. Devojka na to poziva svoje prvo milovanje, prvog mladića u koga se zagledala – Skendera! Moli ga, čini se, da joj okupa dete (vocrak označava na albanskom mališana, mališu), kako bi ona imala vremena da slobodno pripremi opojne mirise, da se namiriše, posebno udesi i uresi ("idem kitlarka"), pa da se takva zaputi u selo Orgosta, u gornju mahalu.

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 51 sekundi, 351 kb)

Balada iz Istočne Srbije opeva tragičnu ljubav Šanka i Bonke. Godinu i po dana trajala je velika ljubav, a tada se Bonka predomislila. Izlagala je i napustila Šanka. Ljubav je ubrzo poklonila drugome! Isprosila se na daleko, preko devet sela u deseto! Obesna devojka je zatražila od svoje nekadašnje ljubavi, Šanka, da joj na svadbi svira, da bolom nesrećno zaljubljenog uveliča raskošni trenutak njene nove sreće. Šanko je došao na svadbu i zasvirao svadbeno kolo! Bonka je kao nevesta to kolo povela. Nesrećno zaljubljeni, odbačeni Šanko potegao je nož i zario ga u okrutno srce voljene devojke!

povratak na spisak pesama

slušaj odlomak (mp3, 25 sekundi, 178 kb)

Pesma posvećena najvećoj srpskoj reci, koja je vekovima bila svedok i sudeonik uzleta i padova srpskog naroda. Morava se, veli pesnik, zamutila od suza koje je Srbija isplakala. Voda u njoj ostaje mutna, iako Morava nastavlja svoj tok.

povratak na spisak pesama